Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

Izjava Aleksandra Fatića za Deutsche Welle o situaciji u vezi sa podizanjem spomenika u Preševu

Deutsche Welle, 15. januar 2013.

Spomenik poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), koji je 16.11.2012. podignut na centralnom gradskom trgu u Preševu, pogoršao je bezbednosnu situaciju na jugu Srbije.

Otkrivanje spomenika je održano povodom obeležavanja stote godišnjice od osnivanja države Albanije, a vrlo brzo nakon toga usledile su i oštre reakcije srpskih vlasti u Beogradu. Nekoliko dana po otkrivanju, srpski premijer Ivica Dačić je izjavio da je „postavljanje spomen-ploče pripadnicima nekadašnje OVPMB, u centru Preševa, provokaciju na koju država mora da reaguje“. Dačić je potom izjavio da će država taj spomenik srušiti do 17. januara, odnosno do naredne runde razgovora Beograda i Prištine u Briselu, ukoliko do tada to ne budu uradili oni koji su ga postavili. Usledili su i sastanci sa političkim predstavnicima Albanaca sa juga Srbije, ali su bar trenutno svi ostali na svojim pozicijama.

Potrebna odluka suda

Predsednik Demokratske unije doline Skender Destani kaže da nema nikakvog razloga za sukobe oko ovog spomenika, i ističe da zakon dozvoljava lokalnoj samoupravi postavljanje takvih obeležja: „Ako ova vlada želi da poštuje svoje zakone, onda neka dozvoli da se to uradi kako treba. Jer, i taj ultimativni rok koji je dao premijer, ja mislim da on nije ni pogledao zakon. Da bi se nešto rušilo za to mora postojati neka odluka, odluka suda. Znači, samo sudskom odlukom se može rušiti taj spomenik“.

Skender Destani kaže da su svi albanski politički činioci sa juga Srbije protiv uklanjanja spornog spomenika ili njegovog premeštanja. Srpske vlasti s druge strane insistiraju da se spomenik ukloni na neku drugu lokaciju, ili će ga srušiti ako je potrebno i silom ako se to ne dogodi do 17. januara. Destani ipak smatra da se ništa dramatično neće desiti ni nakon tog datuma i da to neće rezultirati sukobima.

„Mislim da rešenje nije u postavljanju rokova već dalje razgovarati. Mislim da će situacija biti normalizovana time što ćemo sesti sa predstavnicima vlade, i dogovoriti neke stvari i za budućnost. Jer, to što je do sada bilo – bilo je. Stoga mislim da se ništa značajno neće dogoditi jer sam svestan činjenice da su ljudi danas pametniji nego pre deset godina“, smatra Destani.


Spomenik je politička provokacija

Spomenik u Preševu je politička strategija Albanaca u regionu, a to je podizanje tenzija i izazivanje konflikta pre nego što dođe do pregovora, ocenjuje za DW Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. Ipak mislim da je velika greška što se u Beogradu tako žučno reaguje na taj spomenik, kaže Fatić.

„Na taj način se ulazi u taj scenario koji servira Priština, jer niti je taj spomenik toliko važan, niti bi trebalo toliko na njega obraćati pažnju, pošto je on i namenjen da služi kao provokacija. I prihvatanje provokacije upravo vodi ka onoj vrsti rezultata kakav sada imamo“, ukazuje Fatić.


Teroristi ili heroji?

Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić spomenik u Preševu takođe vidi kao političku provokaciju. Dragišić smatra da je pozitivno to što srpske vlasti ipak pokušavaju da na miran način, uz asistenciju stranih ambasada, reše taj problem. Po njegovim rečima, Srbija i Albanci sa juga Srbije će uvek različito gledati na oružane sukobe koji su se tamo dešavali, i na ulogu OVPBM.

„Mi ćemo imati svoj stav, Albanci će imati svoj, ali ne radi se o tome da se mi uniformišemo u mišljenju, nego o tome da mi pronađemo neku formulu održivog života. A mislim da ova provokacija sa spomenikom svakako nije korak u dobrom pravcu“, kaže Dragišić.

Policija patrolira na jugu Srbije


U srpskoj javnosti je bilo i glasova koji su ukazivali na Zakon o amnestiji pripadnika OVPBM, koji je usledio nakon oružanih sukoba 2001. godine. Poenta tih primedbi je da nema ničeg spornog u podizanju spomenika amnestiranim licima.

„Ali, oni su amnestirani iz funkcionalnih razloga“, ukazuje Aleksandar Fatić, „zbog toga što je to bio način da se postigne mir, a ne zato što Srbija smatra da je ta vrsta pobune prihvatljiva ili da njih treba proglašavati herojima. Tako da u suštinskom smislu činjenica da su oni amnestirani ne opravdava podizanje spomenika“.


Vašington naređuje?

S obzirom da se bliži 17. januar, kao i nastavak pregovora sa Prištinom, situacije se uskoro svakako mora razrešiti. Aleksandar Fatić smatra će albanska strana ovog puta morati da popusti: „Pregovori moraju da se nastave. Prosto, biće onako kako kaže Vašington. A Vašington će verovatno reći Albancima da popuste, jednostavno zbog toga što u nije u interesu međunarodne zajednice da se trenutno pravi novo žarište na jugu Srbije nego naprotiv, da se rešava pitanje Kosova. Tako da mislim da će ovog puta Albancima biti naređeno da popuste“.


Preuzeto sa: http://www.dw.de/spomenik-u-pre%C5%A1evu-pogor%C5%A1ao-situaciju/a-16521730