Prof. dr Aleksandar Fatić
Naučni savetnik
Institut za međunarodnu politiku i privredu
Beograd

Državna komisija u Bosni i Hercegovini koja je formirana da ispita činjenice u vezi sa aprilskim napadom trupa SFOR na kuću paljanskog sveštenika protorejera stavrofora Jeremije Starovlaha, u kome su on i njegov sin surovo pretućeni, upravo je objavila svoj nalaz. Ukratko, nalaz kaže da SFOR ne govori istinu (ili, zašto ne reći lepo: laže) da su sveštenik i njegov sin Aleksandar povredeni u nekakvoj eksploziji, te zaključuje da je jasno da se radi o povredama nastalim šutiranjem cizmama u glavu i udarcima kundacima. Aleksandar Starovlah, dvadeset osmogodišnji mladić koji je trebalo da postane sveštenik, tako je pretučen da mu je moždana masa izlazila na nos, i posledice za njegovo psihičko i fizičko zdravlje su trajne. Prošlog meseca Vojnomedicinska akademija u Beogradu je izdala saopštenje u kome konzilijum lekara zaključuje to isto, naime da povrede nanesene dvojici civila ne mogu biti posledica dejstva minsko-eksplozivnih sredstava, već isključivo udaraca zamahnutim delovima tela i tupim predmetima. SFOR se po objavljivanju ovih zaključaka drži svojih uvredljivo neuverljivih tvrdnji, tako da će državna komisija uputiti zahtev zemljama čiji su vojnici učestvovali u ovom gangsterskom prepadu na civile da ih kazne.

Ostaje, naravno, nejasno da li će počinioci u uniformama i biti kažnjeni, a ostaje i daleko više zabrinjavajuća činjenica da se u međunarodnoj javnosti na Balkanu nekako poslušno i tunjavo ćuti o ovom incidentu i o njegovoj pravnoj i moralnoj kvalifikaciji. Kada kriminalci dolaze iz redova naroda Balkana, onda su aktivni i Karla del Ponte, i međunarodna diplomatija, i Savet bezbednosti, i svi ostali relevantni akteri. Ali, kada su kriminalci iz redova međunarodne zajednice, odjednom - muk. Ne pominje se ni komandna odgovornost komandanta SFOR, ni pojedinacna krivična odgovornost vojnika koji su u ovom krivičnom delu učestvovali.

Osnovni problem ovde je što kada ova vrsta banditizma ostaje nekažnjena, svi građani imaju razloga da se osećaju nebezbedno, i trupe koje bi trebalo da garantuju stabilnost i bezbednost postaju viđene od strane stanovništva kao faktor nebezbednosti. Ako u redovima vojnika SFOR postoje gangsteri, onda ništa ne garantuje civilnom stanovništvu da bilo koji konkretan vojnik SFOR nije takav; drugim rečima, civili imaju razloga da se klone SFOR i da te trupe doživljavaju kao pretnju svojoj bezbednosti.

Istovremeno, ovakva sramota dodatno smanjuje kredibilitet i onako prilično tupih tvrdnji koje u poslednje vreme dolaze od burmanskog lovca na ratne zločince koji stoluje u Sarajevu, kao što je ona da Republika Srpska trpi nedostatak direktnih stranih investicija zbog Radovana Karadžića! Na stranu Radovan i ostali optuženi za ratne zločine, jer to je posebna tema. Pravda je pravda, i tu nema šta da se doda, pa se to odnosi i na ratne zločine. Sa tačke gledišta investicija, mešutim, pominjanje Karažića prosto vreda inteligenciju prosečnog građanina. Kao, biznis je toliko ogorčen što se Radovan nije predao, do te mere je time uznemiren, da uopšte neće da investira u RS. Naravno, svima je poznato koliko je biznis gadljiv na političke krivče u odnosu na ekonomski interes, i svima je jasno da gospodin Ešdaun i ostali pravdoljupci oko njega nemaju nikakve veze sa blokiranjem investicija. Ovakve i druge izjave u stvari nisu smešne, nego tragične. Analizirajući govore burmanskog komandosa čovek jedino može doći do zaključka da tu nema ni dve suvisle rečenice, da se ne govori o dobrim namerama niti politički korisnim zaključcima, a ipak takav čovek je administrator Bosne i Hercegovine u ime međunarodne zajednice.

Uistinu ostaje da se jedino nadamo da činjenice istorija beleži, i da one ostaju zapisane na jednoj višoj ravni, na kojoj se ne zaboravljaju, čak i onda kada međunarodna politika odluči da ih ignoriše, prikriva i zaboravlja. Jer, zločin je zločin, bez obzira na to kakvu uniformu nose njegovi počinioci. A svaki zločin je hipoteka za one koji ga čine, ali i za one koji ga brane i opravdavaju. Ta hipoteka se ne skida notama, zabijanjem glave u pesak i smešnim lažima iz kojekakvih štabova. Ona ostaje negde neizbrisivo zapisana. Trajno.