prof. dr Aleksandar Fatić

Nova struktura medjunarodnih odnosa koja je stvorena posle kraja hladnog rata u Evropi postavlja neka sasvim nova pitanja pred teoreticare medjunarodnih odnosa, najvecim delom usled novih strukturnih osobenosti onoga sto je nekada opisivano kao oblast odnosa medju drzavama.

Najznacajnija razlika izmedju tradicionalnih i novih medjunarodnih odnosa lezi u deformalizaciji i decentralizaciji samog procesa medjunarodnog komuniciranja na politickom nivou, tako da za nove medjunarodne odnose vise ne vazi tradicionalne karakterizacija da se oni mogu identifikovati sa medjudrzavnim odnosima. U mnogim situacijama, osnovni akteri u novim medjunarodnim odnosima su nevladini, to jest oni akteri koji, iako generalno govoreci nastupaju u ime globalnih ili drzavnih interesa, ne spadaju u formalne drzavne strukture. Ta razlika se ogleda i u novoj misiji diplomatskih predstavnika vecine, a posebno najuticajnijih drzava, koji vise ne kultivisu pretezno drzavne kontakte, vec svoje informacije i kontakte izvode i iz komuniciranja sa vaznim predstavnicima neformalnog politickog zivota, dakle sa svim onim pojedincima i organizacijama koji nisu identifikovani sa politickim strankama, vec pripadaju razlicitim nevladinim organizacijama, medijima, udruzenjima gradjana, intelektualaca, i dr.