Kratak prikaz Zakonika o krivičnom postupku

Novi Zakonik o krivičnom postupku donet je od strane Savezne skupštine i objavljen u "Službenom listu SRJ", br. 70/2001. godine od 28. decembra 2001. godine. Zakonik ima 577. članova. Ovaj zakonik spada u tradicionalne zakonike koji, u osnovi, imaju postojanu strukturu i rešenja, a novine koje sadrži ovaj zakonik nisu brojne i obimne. Izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku odslikavaju stanje i prilike u kojima se danas nalazi naše krivično zakonodavstvo i praksa, kao i institucije koje bi trebalo da sprovode ovaj zakon.

Novi krivično-procesni zakonik (kodifikacija) nije ništa novo u našoj praksi. Dosadašnji zakon se nije zvao Zakonik, što u našim uslovima ne menja na stvari. Međutim, aktuelni Zakonik nije uredio pitanja u vezi sa specifičnim organima gonjenja i specifična ovlašćenja tih organa i službenih lica koja rade u tim organima - da u slučajevima krivičnih dela korupcije i organizovanog kriminala mogu preduzimati i neke vanredne mere, interventnog karaktera, da mogu ulaziti bez najave u određene prostorije i na određena mesta, kod određenih osumnjičenih funkcionera i drugih rukovodećih i drugih lica i da ih mogu pretresti, uzeti i zadržati određene dokumente, predmete i dr. bez sudskog naloga i bez posebne procedure odobravanja takvih intervencija (što je predviđeno kao rešenje u zakonima koji se odnose na borbu protiv korupcije i protiv drugih oblika organizovanog kriminala u drugim državama koje ozbiljno pristupaju tim pitanjima i donose ozbiljne i praktične propise kao i uspostavljaju efikasne institucije za obavljanje tih aktivnosti, kao što su na primer, Malezija i Italija - kao dva primera sa dve strane sveta). Rad na donošenju Zakonika o krivičnom postupku trajao je otprilike oko deset godina. U Saveznom ministarstvu pravde formirano je nekoliko radnih grupa koje su pripremale tekst ovog zakonika. S obzirom da je Zakonik o krivičnom postupku, u osnovi, tradicionalan i proceduralno po koncepciji opšte prihvaćen, ta koncepcija ni ovog puta nije mogla biti menjana. Ipak, u okviru Saveznog ministarstva pravde formirano je više grupa stručnjaka koje su radile na tom zakoniku.

Možda njavažniju promenu koju je doneo novi ZKP predstavlja nova ulogu džavnog tužioca u krivičnom postupku. Državni tužilac od sada rukovodi predkrivičnim postupkom (predkrivični postupak je postupak kod organa unutrašnjih poslova i istražni postupak), što znači da je državnom tužiocu podređena policija i drugi državni organi koji su nadležni za otkrivanje krivičnih dela. Ovi organi su dužni da postupaju po svakom tužiočevom zahtevu, a pojedine radnje ne mogu da se preduzimaju bez saglasnosti tužioca.

Novim zakonikom je prošireno načelo oportuniteta krivičnog gonjenja i na punoletne počinioce krivičnih dela, čime je data mogućnost da tužilac, i bez pokretanja postupka, rešava slučajeve za koje su propisane novčane ili zatvorske kazne do tri godine.

Novine postoje i u odnosu na procesni položaj osumnjičenih i okrivljenih, koji imaju pravo na prisustvo branioca u toku čitavog postupka. Poboljšana su prava i u vezi kontakta sa braniocem (advokatom).

Osumnjičeni ima prava na poverljiv razgovor sa advokatom pre prvog saslušanja. Kontrola tog razgovora moguća je samo posmatranjem, a ne i saslušanjem. Branilac ima pravo da pročita krivičnu prijavu ili zahtev za sprovođenje istrage i ne može mu biti uskraćeno pravo da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz. Zakonodavac je vodio računa da ovo pitanje reši u skladu sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnim aktima koji razmatraju tu problematiku.

Novele u zakonu odnose se i na meru pritvora. Pored drugačijeg određivanja osnova za određivanje pritvora, ograničeno je trajanje pritvora u svakoj fazi postupka, pa i nakon ukidanja prvostepene presude. Naime, pod određenim uslovima automatski dolazi do ukidanja pritvora i puštanja optuženog na slobodu. Ukoliko se u roku o dve godine po podizanju optužnice ne izrekne prvostepena presuda, ukida se pritvor. Isto važi i u slučajevima ako se godinu dana nakon izricanja prvostepene, ne izrekne drugostepena presuda. Iako se navodi da je cilj ograničenja trajanja pritvora bio obezbeđivanje efikasnosti krivičnog postupka, ovo rešenje je izazvalo brojne kritike nakon stupanja na snagu Zakonika o krivičnom postupku 01.03.2002. godine kada je iz pritvora pušten veći broj izvršilaca teških krivičnih dela koji su se nalazili u pritvoru duže od dve godine, a da u njihovom slučaju nije doneta prvostepena presuda.

Među ostale najvažnije novine u Zakoniku ubraja se poboljšanje procesnog položaja oštećenog, kao i uvođenje mogućnosti kažnjavanja od strane istražnog sudije. Time se povećava zaštita sloboda i prava učesnika krivičnog postupka. Ovakva rešenja nisu bila poznata do sada i čini se da to neće doprineti boljoj primeni zakona u krivičnoj-pravnoj oblasti (sličnost između mogućnosti kažnjavanja od strane istražnog sudije i kažnjavanju za prekršaj)

Trenutno se odredbe novog zakonika ne mogu uspešno sprovoditi u praksi. Postojeći broj tužilaca i istražnih sudija nije u mogućnosti da postupa u skladu sa novim ovlašćenjima koja im daje ZKP. Za sprovođenje novih odredbi neophodna je i odgovarajuća tehnička opremljenost. Ostaje nada da će ubrzo biti ostvareni ovi preduslovi, što će stvoriti osnove za uspešniju borbu protiv kriminala.

Novim Zakonikom o krivičnom postupku promenjen je procesni položaj policije, kojoj su oduzeta neka od ranijih ovlašćenja, a pripala su joj nova. Iako krivičnim postupkom rukovodi državni tužilac, posao je policije da samoinicijativno radi na otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela, obezbeđenju tragova kao i nalaženju počinilaca. Organima unutrašnjih poslova dato je ovlašćenje da sami obavljaju uviđaj ako je reč o krivičnom delu za koje je propisana zatvorska kazna do pet godina. Informativni razgovor ne može trajati duže o četiri sata. Nakon hapšenja policija je dužna da osumnjičenog bez odlaganja sprovede istražnom sudiji. Ovim zakonom je utvrđeno pravo policije da osumnjičenog zadrži najduže do 48 časova radi prikupljanja prethodnih obaveštenja uz prisustvo branioca, uz sastavljanje zabeleške, koja se pod tim uslovima može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.što je, takođe, novo rešenje, jer do sada službene zabeleške policije u prethodnom postupku nisu mogle biti korištene pred sudom.

Praksa i teškoće u primeni ovog Zakonika već pokazuju da je neophodno menjati neka od rešenja, kao što je ono o puštanju iz pritvora posle određenog vremena izvršilaca određenih krivičnih dela, ukoliko sud nije uspeo da donese u tom roku prvostepene presudue, ili, pak, norme o ovlašćenjima policije biće neophodno takođe preispitati.

U svetlu prethodno iznetog kao i s obzirom na redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore, svakako se može očekivati nastavak rada na ovom zakonu.