Opšta podela sudova po navedenim zakonima jeste podela na sudove opšte nadležnosti i posebne (specijalne) sudove. Sudovi opšte nadležnosti su: opštinski sudovi, okružni sudovi, apelacioni sud i Vrhovni sud Srbije (član 10. stav 2. Zakona o uređenju sudova). Posebni (specijalni) sudovi su: trgovinski sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud (član 10. stav 3. Zakona o uređenju sudova). Razumevanje pojedinih vrsta sudova moguće je kad se sagledaju njihove nadležnosti utvrđene zakonom.

Stvarne nadležnosti sudova u Republici Srbiji

Opštinski sud

Okružni sud

Novim zakonom proširena je nadležnost okružnih sudova. Okružni sud ima samostalnu nadležnost kao prvostepeni sud (kao što takvu nadležnost ima i opštinski sud koji sudi u  prvom stepenu) i više ne odlučuje po žalbama na odluke opštinskih sudova, kao što je to bio slučaj do sada. Po novom rešenju Okružni sud se ne pojavljuje kao žalbeni (apelacioni) sud, odnosno kao nadređeni sud opštinskim sudovima, osim u poslovima koji su mu zakonom u tom smislu utvrđeni.

Okružni sud je nadležan da u prvom stepenu sudi:
-  za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna;
-  za zakonom predviđena krivična dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta;
-  za krivična dela protiv časti i ugleda kad su učinjena putem sredstava javnog informisanja, kao i za krivična dela odavanja državne tajne;
-  za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti;
-  za povredu teritorijalnog suvereniteta;
-  za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, organizovanje grupa i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina;
-  za povredu ugleda Republike Srbije ili druge republike u SRJ;
-  za povredu ugleda strane države;
-  za povredu ugleda međunarodne organizacije;
-  za odavanje službene tajne;
-  za primanje mita;
-  za kršenje zakona od strane sudije;
-  za ugrožavanje bezbednosti leta vazduhoplova;
-  za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga;
-  za omogućavanje uživanja opojnih droga;
-  za ubistvo na mah;
-  za silovanje i protivprirodni blud;
-  u krivičnom postupku prema maloletnicima;
-  u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije (što se utvrđuje u Zakonu o parničnom postupku);
-  u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva;
-  o autorskom pravu i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova, znakova razlikovanja, geografskih oznaka porekla, ukoliko zakonom nije određena nadležnost drugog suda (suda druge vrste);
-  o zaštiti prava ličnosti uključujući i naknadu štete;
-  u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju;
-  u sporovima povodom štrajka i povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom;
-  povodom obaveznog socijalnog, osiguranja ako nije određena nadležnost drugog suda
-  povodom matične evidencije;
-  povodom izbora i razrešenja pravnih lica ako nije određena nadležnost drugog suda;
-  odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija preko sredstava javnog informisanja;
-  odlučuje o izdavanju okrivljenih i osuđenih lica i izvršenju krivične presude inostranog suda;
-  odlučuje o priznavanju i izvršenju odluka stranih sudova i arbitraža, ako zakonom nije određena nadležnost drugog suda, i vrši druge poslove koji su mu određeni zakonom (član 22. Zakona o uređenju sudova).

Apelacioni sud

Apelacioni sud je žalbeni, drugostepeni sud za opštinske i okružne sudove, sa sedištem u Beogradu. Apelacioni sud ima i svoja odeljenja u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Ovaj sud odlučuje o žalbama na odluke opštinskih i okružnih sudova. Apelacioni sud je, u stvari, specijalizovani sud za rešavanje po žalbama (žalbeni sud), pa se očekuje da će se kroz rad ovog suda mnogo bolje uspostaviti jedinstvena praksa, što bi dovelo do veće pravne sigurnosti i smanjilo mogućnosti za zloupotrebe. Osim donošenja odluka po žalbama Apelacioni sud nema druge veće nadležnosti. Apelacioni sud nadležan je još da odlučuje o sukobu nadležnosti između opštinskih sudova, između opštinskih i okružnih sudova i između okružnih sudova, kao i da vrši druge poslove koji su mu određeni zakonom (član 23. Zakona o uređenju sudova).

Trgovinski sud

Trgovinski sud (ranije je to bio privredni sud) prvog stepena sudi u sporovima koji nastaju između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih udruženja i drugih asocijacija, tj. privrednih subjekata; sudi u sporovima koji nastanu između tih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju privrednih delatnosti, i u slučajevima kad je jedna od stranaka fizičko lice koje prema drugoj stranci ima položaj jedinstvenog suparničara u odnosu na predmet spora (tzv. materijalno suparničarstvo, član 24. Zakona o uređenju sudova). Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova i u prvom stepenu u stvarima utvrđenim zakonom, odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih sudova kao što vrši i druge poslove utvrđene zakonom (član 25. Zakona o uređenju sudova).

Upravni sud

Upravni sud je prvi put ustanovljen kao poseban sud. Do sada je ovaj sud bio u sastavu sudova opšte nadležnosti (okružnih sudova i Vrhovnog suda Srbije). Upravni sud je specijalizovani instancioni sud sa sedištem u Beogradu, bez izdvojenih odeljenja u drugim mestima. Ovaj sud u prvom stepenu sudi po tužbama u upravnim sporovima, a obavlja i druge poslove određene zakonom (član 26. Zakona o uređenju sudova).

Upravna delatnost je veoma široka i obuhvata oko 2/3 svih pojedinačnih akata koji se donose u svim oblastima društvenog života. Ti akti su upravni akti. Zato upravni sud mora da ima razuđenu organizaciju, ako se želi udovoljiti načelu zakonitosti u upravnim oblastima, a ona je najranjivija upravo u radu organa uprave i upravnim organizacijama, kao i preduzećima i drugim organizacijama kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Do sada su upravni sporovi veoma retko rešavani meritorno od strane upravnog suda. U budućnosti bi trebalo da tzv. spor pune jurisdikcije bude češći u praksi, ukoliko se obezbedi stručna sigurnost upravnog suda pri rešavanju konkretnih slučajeva u raznim upravnim oblastima, što znači specijalizaciju za rešavanje pojedinih vrsta upravnih stvari (finansije, spoljna trgovina, bankarstvo, patenti, i dr.).

Mesna nadležnost sudova i javnih tužilaštava u Republici Srbiji

Jednim od zakona iz oblasti pravosuđa uređeni su sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava. U odnosu na dosadašnje stanje, u tom pogledu nema većih promena, osim kod novih sudova (Apelacioni sud i Upravni sud). Značaj mesne nadležnosti sudova i javnih tužilaštava ogleda se u njihovoj dostupnosti (blizini) građanima i organizacijama o čijim pravima, obavezama i odgovornostima odlučuju u prvom stepenu, tj. neposredno.

Nadležnost Vrhovnog suda Srbije

Vrhovni sud Srbije odlučuje shodno zakonu o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom. Shodna primena zakona propisuje se kada se zakon kojim su uređeni neki odnosi primenjuje i na neke druge odnose, tj. shodno. Shodna primena zakona je slična analogiji. Međutim, to nije isto jer je shodna primena zakona zasnovana na primeni nekih konkretnih propisa koji su slični odnosima na koje treba da se primene, a koji se mogu primeniti i na određene druge odnose osim onih za koje su propisi doneti. Analogija se zasniva na primeni načela, a ne na direktnoj primeni propisa.
Vrhovni sud Srbije odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova shodno zakonu i o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga (član 27. Zakona o uređenju sudova). Ovaj sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske prakse, daje mišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, bira među sudijama pozivne članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa, utvrđuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti i određuje koji su postupci suprotni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, kao što utvrđuje i vrste i načine stručnog usavršavanja sudije i vrši druge nadležnosti određene zakonom (član 28. Zakona o uređenju sudova).

Visoki savet pravosuđa Republike Srbije

Odredbom Zakona o sudovima predviđeno je da o imenovanju sudija i sudija porotnika, o kandidatima za tužioce i imenovanju zamenika javnih tužilaca odlučuje Visoki savet pravosuđa koji postoji u okviru Vrhovnog suda Srbije. Visoki savet pravosuđa sastoji se od ukupno trinaest članova, od kojih je pet stalnih i osam pozivnih članova. Stalni članovi su: predsednik Vrhovnog suda, Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe, predstavnik Advokatske komore Srbije i predstavnik Skupštine Srbije. Pozivne članove čini: šest članova izabranih iz reda sudija, koje bira Vrhovni sud Srbije u opštoj sednici, i dva člana koje bira Republički javni tužilac iz reda javnih tužilaca (član 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa).
Pozivni član Visokog saveta pravosuđa može biti i funkcioner u izvršnoj vlasti, što je problematična odredba s obzirom na celokupni koncept uređivanja sistema pravosuđa. Naime, po principu podele vlasti, izvršna vlast je strogo odvojena od sudske vlasti. Sudska vlast vrši kontrolu izvršne vlasti putem upravnog spora. Zato izvršnu vlast ne bi trebalo mešati u odlučivanje o pitanjima iz oblasti sudstva. Izborne članove bira Narodna skupština na predlog Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca. Ovi članovi učestvuju u radu Saveta, bez obzira na to koje se pitanje raspravlja.

Mandat članova Visokog saveta pravosuđa traje pet godina. Bitno je naglasiti da postupak izbora sudija i javnih tužilaca započinje oglasom koji Visoki savet pravosuđa objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije i drugim sredstvima javnog obaveštavanja, što svedoči o značajnim nadležnostima koje ovaj organ ima, a koje su nabrojane u Zakonu. Ovom odredbom se izbor sudija demokratizuje. Postupak izbora otvara se javno svim zainteresovanim kandidatima koji mogu da se prijave na oglas, a izbor se vrši prema sposobnostima i drugim uslovima koje kandidati ispunjavaju. Time se omogućava da se izaberu najbolji kandidati. Kada Savet rešava o sudijama, pored stalnih članova u radu Saveta učestvuje još šest pozvanih članova, a to čini šest sudija koje je izabrao Vrhovni sud Srbije. Kada Savet rešava o tužiocima, u radu Saveta pored stalnih članova učestvuju i dva pozvana člana, a to su dva javna tužioca. Na ovaj način isključuje se mogućnost partijskog uticaja na izbor sudije, jer parlament može odlučivati samo o kandidatima koje predloži Savet, a s obzirom da je Savet sastavljen od istaknutih sudija i tužilaca, trebalo bi da upravo Savet može da najbolje oceni stručnost i sposobnost kandidata za sudiju ili tužioca.

Javno tužilaštvo

Javno tužilaštvo podleže samo ustavu i zakonu. Prema Zakonu o javnom tužilaštvu (Službeni glasnik RS, br. 63/2001), javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašćeno (član 1. Zakona o javnom tužilaštvu).

Nadležnost javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac, okružni javni tužilac i opštinski javni tužilac. Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije (član 2. Zakona o javnom tužilaštvu).

U Zakonu o javnom tužilaštvu posebno se naglašava nezavisnost javnog tužilaštva od političke vlasti i njegova isključiva vezanost za ustav i zakon putem odredbe kojom se zabranjuje korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na javno tužilaštvo. Zabranjen je i svaki drugi uticaj na javno tužilaštvo (član 3. Zakona o javnom tužilaštvu).

Postavlja se pitanje koja je vrednost ovakvih odredaba u praksi u smislu u kojoj meri se ovim odredbama mogu zaista sprečiti takvi uticaji ukoliko se propisana zabrana krši. Slične deklarativne zabrane su i do sada postojale u propisima. S obzirom da sankcija za kršenje ove norme nije propisana, osnovni kriterijum u radu tužilaštva je njegova stvarna nezavisnost i visoka profesionalnost.

Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminala i drugim pojavama koje zapazi u radu. Ako to ne šteti interesima postupka, a ima društveni značaj, javno tužilaštvo može ali ne mora obaveštavati javnost o stvari u kojoj postupa (član 6. Zakona o javnom tužilaštvu). Ove odredbe dozvoljavaju restriktivnost i zatvorenost javnog tužilaštva prema javnosti u konkretnim slučajevima.

Javno tužilaštvo je hijararhijski vertikalno organizovan organ iako postoje niža i viša javna tužilaštva svako sa svojim nadležnostima. Ovo je ostatak stare prakse iz centralizovanog socijalističkog poretka. Po funkciji, javno tužilaštvo je personalan organ koji čine javni tužilac, zamenici javnog tužioca i osoblje. Svi su u javnom tužilaštvu podređeni javnom tužiocu (član 7. Zakona o javnom tužilaštvu).

U Republici Srbiji postoje Republičko javno tužilaštvo, okružna javna tužilaštva i opštinska javna tužilaštva (član 8. Zakona o javnom tužilaštvu). Republičko i okružno javno tužilaštvo podudaraju se sa područjima Republičkog, okružna javna tužilaštva podudaraju se sa područjem okružnih sudova, a opštinska javna tužilaštva se mogu obrazovati sa područja više opštinskih sudova. Niži javni tužilac podređen je višem javnom tužiocu, a niže javno tužilaštvo višem javnom tužilaštvu. Svaki javni tužilac podređen je Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo podređeno je Republičkom javnom tužilaštvu (član 9. Zakona o javnom tužilaštvu). Ovakva struktura javnih tužilaca i javnih tužilaštava ima vojničku organizaciju i ona je dalje razrađena kroz obavezna uputstva, preuzimanje predmeta od nižeg javnog tužioca, ustupanje predmeta nižem javnom tužiocu, i dr.

Najvažniji je odnos javnog tužioca, odnosno javnog tužilaštva prema organima unutrašnjih poslova, koji se najčešće pojavljuju u ulozi podnosilaca krivičnih prijava za krivična dela za koja se postupa po službenoj dužnosti, a to su najteža krivična dela, i odnos javnog tužilaštava prema sudu i istrazi i preko podizanja optužnice. U ovim pitanjima potrebno je da postoji i kontrola javnog tužioca. Načelo oportuniteta i nepostupanja po činjenično zasnovanim krivičnim prijavama, pa i ako su one anonimne ili su prezentirane preko sredstava javnog obaveštavanja, mora da podleže odgovornosti javnog tužioca i sankciji koja će se sastojati u njegovom smenjivanju sa funkcije i krivičnoj odgovornosti. Dakle, i odgovornost javnog tužilaštva mora da bude primenjena i pored toga što se u Zakonu o javnom tužilaštvu ova odgovornost javnog tužioca propisuje u nedovoljnoj meri. Potrebno je otkloniti do sada prisutan formalizam u radu javnog tužilaštva, usled koga su se često mogli čuti odgovori od javnog tužioca da njemu nije dostavljena krivična prijava, da on ne može da postupa na osnovu pisanja štampe, da on nije dužan da daje uputstva organima unutrašnjih poslova kako da upotpune činjenično stanje u prethodnom ispitivanju, itd. Zbog svega navedenog jasno je da javni tužilac mora biti aktivan, tj. da mora preduzimati inicijativu.

Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije

Kao stalno telo koje sačinjavaju predsednik i sudije Vrhovnog suda Srbije, postoji i Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije. Njene su nadležnosti uređene Zakonom o uređenju sudova. Delokrug Opšte sednice Vrhovnog suda Srbije je:
-     usvajanje načelnih pravnih stavova;
-     davanje mišljenja o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast;
-     razmatranje primene zakona i drugih propisa i rad sudova;
-     biranje pozivnih članova Visokog saveta pravosuđa;
-     propisivanje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti;
-     propisivanje postupaka koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda;
-     donošenje Poslovnika o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnika Velikog personalnog veća;
-     utvrđujivanje vrste i načina stručnog usavršavanja sudija;
-     vršenje drugih poslova određenih zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije;
-     razmatranje ostalih pitanja iz delokruga sednice svih sudija (član 41. Zakona o uređenju sudova).

Veliko personalno veće Vrhovnog suda Srbije

Značajnu novinu u zakonodavstvu iz oblasti pravosuđa predstavlja osnivanje Velikog personalnog veća. Zakonom o sudijama utvrđeno je Veliko personalno veće koje je organ u okviru Vrhovnog suda Srbije (član 36. Zakona o sudijama). Ovo Veće odlučuje većinom glasova o određenim personalnim pitanjima u sudovima, čije su nadležnosti određene zakonom, tj. o određenim pitanjima položaja sudija. Sačinjava ga devet sudija Vrhovnog suda Srbije koji imaju mandat od dve godine. Sudije Vrhovnog suda Srbije ulaze u njegov sastav prema redosledu koji je utvrđen poslovnikom ovog Veća (član 37. Zakona o sudijama).
Interesantno rešenje je da predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća. Naime, sudiji prestaje sudijska dužnost kada ispuni uslove za penzionisanje, kada bude razrešen ili razrešen na sopstveni zahtev. Po pravilu, postupak za razrešenje pokreće predsednik Vrhovnog suda Srbije. Činjenice o tome da je ispunjen uslov za penzionisanje i razloge za razrešenje utvrđuje Veliko personalno veće. To znači da kada predsednik Vrhovnog suda Srbije smatra da je neko ispunio uslove za npr. razrešenje, onda on pokrene postupak za razrešenje, a Veliko personalno veće utvrđuje da li ti razlozi stvarno postoje. Ako bi se predsednik Vrhovnog suda Srbije nalazio u Velikom personalnom veću, onda bi on mogao da utiče na to da odluka Veća bude saglasna sa njegovom.
Kada je u pitanju razrešenje predsednika Vrhovnog suda Srbije, Veliko personalno veće vodi postupak za razrešenje, tj. za utvrđivanje da je sudija ispunio uslove za penizionisanje. Ako bi predsednik Vrhovnog suda Srbije bio u Veću onda bi i on odlučivao o tome i time bi mogao da utiče na odluku. Dodatna podrška ovom rešenju data je i kroz odredbu koja propisuje da se ako Veće vodi postupak koji se tiče njegovo člana, taj član zamenjuje sudijom koga odrede žrebom ostali članovi veća.

Razlozi za razrešenje sudija su:

-     kada je sudija osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci zatvora bezuslovno, ili kada je osuđen za neko drugo kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za vršenje sudijske dužnosti;
-     kada nesavesno ili nestručno vrši svoju dužnost;
-     kada trajno izgubi radnu sposobnost za sudijsku dužnost.

Sudija nesavesno vrši dužnost ako odugovlači sa rešavanjem predmeta, ako zanemaruje propisane rokove u vođenju postupka ili izradi odluka, ili ako na drugi način postupa protivno merilima koje odredi Vrhovni sud Srbije - ako npr. sudija nastavi službu, poslove ili druge postupke koji su isti ili slični onima za koje je utvrđeno da su nespojivi sa vođenjem sudijske dužnosti, ili ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost sudije (rok je dva meseca).

VRHOVNI SUD SRBIJE - najviši sud u Republici Srbiji

Neposredno viši sud za sudove republičkog ranga:

OKRUZNI SUD
Neposredno viši sud za:
opštinski sud u odnosu na
pitanja unutrašnjeg uređenja
sudova i primenu Zakona o
sudijama.

U OKVIRU VRHOVNOG SUDA SRBIJE:

•    Visoki savet pravosuđa
•    Veliko personalno veće
•    Opšta sednica Vrhovnog suda

PROPISI:

•    Poslovnici

SUDSKO OSOBLJE:

•    Sudijski pomoćnici - saradnik, viši saradnik, savetnik
•    Sudijski pripravnici
•    Zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovođstvenim, informativnim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast.