Arena 92, 11. maj 2010.

Srbija i Bosna će ući u EU kad i Maroko i Alžir – smatra Aleksandar Fatić. Nade koje BiH polaže u Tursku usmerene su protiv RS, tvrdi Modest Kolerov.

Ovde možete preuzeti ceo članak

Akter Online, 10. maj 2010.

Tvrdnja da Miroslav Lajčak ima plan za Kosmet samo je deo najnovijeg spina koji bi Srbiju trebalo da utera u pregovore o statusu pokrajine mnogo pre presude Međunarodnog suda pravde.

Politika, 8. maj 2010.

Nagoveštaj predsednika Borisa Tadića da će doći do iskoraka iz konvencionalne politike signal je da je državni vrh svestan problema koje Srbija ima sa evropskim integracijama, uprkos ponavljanju da su dva ključna segmenta naše spoljne politike Kosovo i Evropa, kaže Aleksandar Fatić.

Politika, 5. maj 2010.

Posle prihvatanja Beograda da učestvuje na samitu EU–Zapadni Balkan bez državnih simbola, ukoliko se ne pojave na samitu Albanci rizikuju da postanu „loši momci”, kaže Aleksandar Fatić.

29. april 2010.

Ideja o transformisanju debate o statusu Kosova u debatu o teritorijalnim pitanjima koju je izneo profesor Aleksadar Fatić, predstavnik Centra za bezbednosne studije u emisiji Radija Slobodna Evropa, 10. aprila 2010.

28. april 2010.

U tekstu o Istambulskoj deklaraciji Večernje novosti  prenose antagonizujuću i neproduktivnu retoriku protiv srpsko-turskog dogovora o smirivanju stanja u Bosni. Reč je o primeru lošeg i neprofesionalnog novinarstva uz zloupotrebu izjava sagovornika.

26. april 2010.

20. april 2010.

Akcija države protiv organizovanog kriminala i korupcije treba da se sprovodi u svim segmentima, uključujući i intelektualne aktivnosti, a posebno resor nauke. Najavljene reforme nauke zahtevaju da se pri postavljanju članova upravnih odbora i različitih radnih tela u nauci vodi računa pre svega o integritetu i o međunarodnoj verifikaciji rada, kako bi se izbeglo da se stvaraju klikaške strukture koje, umesto da se bore protiv korupcije, taj problem pogoršavaju i dalje šire. 

Danas, 19. april 2010.

Na prvoj sednici pregovaračkog tima o Kosovu, Vuk Drašković, kao jedan od tri kopredsedavajuća, zatražio je da se u salu unese mapa Kosova na kojoj je označeno gde žive Srbi i kakvo je trenutno stanje na terenu. Taj predlog je odbijen, i treba otvoreno reći da ga nije odbio predsednik Boris Tadić. Od tog momenta nadalje, pregovori su počeli da se odvijaju pogrešnim kolosekom koji je doveo do aktuelnog stanja u kome Srbija faktički tuži velike zemlje i lobira u zemljama Trećeg sveta, a Kosovo živi životom faktički nezavisne države, dok podela teritorije, sve manje prihvatljiva i kosovskim Albancima i međunarodnoj zajednici, u Srbiji i danas ostaje tabu tema.

Vesti online, 15. april 2010.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će u sledećih nekoliko dana intenzivirati razgovore sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem o iznalaženju neke vrste vansudskog rešenja povodom tužbe i kontratužbe za genocid koje su dve zemlje podnele pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Tadić je izjavio da se traga za „modalitetom za vansudsko poravnanje između Srbije i Hrvatske kojim se ne bi porekao pravni poredak i zaštitili zločinci”, ali i da Srbija vodi principijelnu politiku prema kojoj svi koji su počinili zločine moraju da odgovaraju, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Danas, 12. april 2010.

Sudeći po najavama u međunarodnoj javnosti, 2010. godina je predviđena ne samo kao godina rešavanja statusa Kosova, nego i kao godina raščišćavanja odnosa u Bosni i Hercegovini. Ta vrsta „raščišćavanja” ima najmanje dva problemska sloja, naime onaj koji proističe iz perspektive međunarodne zajednice, čiji veći deo smatra da Bosnu treba centralizovati da bi mogla uopšte postati funkcionalna država, i onaj povezan sa političkom elitom Republike Srpske, koja smatra da je došao trenutak za referendum o nezavisnosti RS od Bosansko-hercegovačke federacije.

Radio Slobodna Evropa, 10. april 2010.

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li je moguće uspostaviti kontakt između Beograda i Prištine koji je potpuno prekinut nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Sagovornici su bili Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije iz Beograda i Fadilj Maljoku, profesor Univerziteta u Prištini. Polemisalo se o tome koga više pogađa prekid komunikacije — Srbiju ili Kosovo, ko je kome oteo teritoriju, da li je Miloševićev režim počinio genocid na Kosovu, ko vodi etničku politiku — kosovska ili srpska vlada, kako obezbediti učešće Srbije i Kosova na regionalnim konferencijama kada Beograd traži da Kosovo nastupa pod imenom UNMIK Kosovo, a Priština insistira da učestvuje isključivo kao nezavisna država, kao i o tome koji su uslovi Beograda, a koji Prištine za početak dijaloga.