List carinskih radnika Srbije, Broj 146, jun-jul 2004, str. 20-22

Elementi organizovanog kriminala

Zbog organizovanog kriminala trpimo mnoge posledice, a jedna je da su u procesu slobodnog kretanja robe, dobara i usluga zemlje Šengen zone veoma oprezne prema nama, jer kažu da izvozimo organizovani kriminal u EU. Ovaj kriman je, međutim nastao na zapadu, odakle je uvezen kod nas, a rasprostranjenost organizovanog kriminala ode ima uzrok u vojnim konfliktima koji su se donedavno dešavali i neizgrađenim institucijama, konstatacija je dr Aleksandra Fatića, direktora Grupe za bezbedonosnu politiku Centra za bezbednosne studije.

Pripadnici državnih organa, čiji je zadatak prevencija krivičnih dela, kao i preduzimanje istražnih radnji, mogu odlično da objasne proceduralne stvari, ali priča o roganizovanom kriminalu vodi se, kako je naglasio Fatić, a da je mali broj ljudi upućen u njegovo značenje, pojmove i kategorije. S druge strane, diskurs o organizovanom kriminalu često se i politizuje, a u vezi s tim takođe treba biti oprezan. Tipičan primer političke priče jeste "organizovani kriminal će preuzeti ekonomiju društva".

Ako se pod organizovanim kriminalom podrazumeva krivično delo počinjeno u ime kriminalne organizacije, treba imati u vidu da "kriminalna organizacija" nije nužnu hijerarhijski ustrojena grupa, da ona može biti i vrlo neformalna, fluidna i fleksibilna, tako da pojedini počinioci u jednom trenutku mogu biti u njoj, a u drugom van nje. Stoga u definisaju kriminalne organizacije postoji lutanje i različite međunarodne organizacije definišu stepen organizovanosti koji jednu grupu čini "kriminalnom organizacijom" na različite načine. Ipak, pojedini oblici organizovanog kriminala kod nas, kao što je "zemunski klan", zadovoljavaju, bar na pojmovnom planu, sve danas zastupljene normativne definicije organizovanog kriminala, kako na nivou Evrope (definicija Evropske unije), tako i na globalnom planu (definicija Ujedinjenih nacija).

Iz više normativnih i kriminoloških definicija koje je ovom prilikom prezentirao Fatić, carinski radnici mogli su da čuju o različitim elementima za određivanje da li je u nekom krivičnom delu uključena kriminalna organizacija. U Srbiji je, prema njegovim rečima, ogroman broj krivičnih dela koje zadovoljavaju sve elemente različitih definicija organizovanog kriminala. Evropska definicija organizovanog kriminala usvojena je i kod nas. Ona podrazumeva da neko krivično delo mora da sadržišest krivičnih elemenata, od kojih su četiri obavezna i dva sa liste od sedam opcionih. Obavezni su (1) učešće najmanje dva počinioca, (2) dugoročna aktivnost, (3) činjenje "ozbiljnih krivičnih dela" i (4) da glavni cilj krivičnog dela jeste sticanje profita ili osvajanje vlasti. Opcione karakteristike uključuju: (1) specijalizaciju podela rada među počiniocima, (2) prisustvo discipline i kontrole, (3) upotrebu nasilja ili drugih metoda zastrašivanja, (4) upotrebu struktura komercijalnog ili poslovnog tipa, (5) učestvovanje u pranju novca, (6) prekogranične aktivnosti, (7) uticaj nalegitimne institucije.

Budući da su karakteristike "zemunskog klana", prema sada navedenim informacijama tužilaštva, direktna veza s tržištem droge (profit kao motiv) i ambicija da se preuzme vlast (ubistvo premijera), kao i da se navodi da je klan imao snažne veze s legitimnim institucijama (brojne istrage u toku), može se zaključiti da dominantne afere u vezi s organizovanim kriminalom u Srbiji nesporno zadovoljavaju sve potrebne kriterijume navedene u međunarodnim definicijama organizovanog kriminala.
- Glavni ograničavajući faktor za borbu protiv organizovanog kriminala jeste nedostatak koncenzusa relevantnih državnih subjekata. Odgovor na pitanje zašto ni posle godinu dana nema utvrđenih krivaca za "šećernu aferu", sugeriše da u predhodnoj vladi nije postojala politička volja da se ozbiljni slučajevi organizovanog kriminala rešavaju - ukazao je Fatić.
- Institute pomoći državnim organima u otkrivanju kriminalnih aktivnosti koje postoje u nekim zemljama, kao što su zaštićeni svedoci, treba i kod nas koristiti. Međutim, u zapadnim zemljama zaštićeni svedok koristi se samo kada je to apsolutno neophodno i shvata se kao nužno zlo, a ne kao nešto čemu treba težiti. Pored toga, pri odlučivanju o tome ko može biti zaštićeni svedok vodi se računa da to bude neko ko je upućen u pripremu i izvršenje krivičnog dela, ali ko je u tom procesu igrao relativno marginalnu ulogu, a ne vođa čitave operacije, jer onda ispada da vođa svedoči kao zaštićeni svedok protiv onih koji su manje važni izvršioci od njega. Takve stvari su vrlo opasne i rezultat su činjenice da se nekritički prihvataju zapadni modeli borbe protiv organizovanog kriminala koji su sami po sebi problematični - dodao je Fatić.