Centar za Bezbednosne Studije

Prestonica Srbije je poslednjih nekoliko nedelja postala veoma značajno odredište za svetske državnike. U kratkom vremenskom razmaku u goste su nam došli predsednik Rusije i predsednik Turske, a priča se i o mogućnosti skore posete predsednika jedne od najvećih evropskih država. Ova intenzivna koncentracija na Balkan u vreme početaka butmirskih pregovora u Bosni i Hercegovini svedoči o tome da se nešto dosta ozbiljno priprema za naše prostore.


Poseta predsednika Medvedeva praćena je velikim brojem analiza koje iz različitih uglova obraduju praktične korake, sporazume i naročito eventualnu pozadinu ove značajne posete. Nažalost poseta predsednika Turske Gula zasada je ostala van fokusa javnosti iako ona, čini se, može biti daleko značajnija za našu buduću sudbinu.


Poseta gospodina Gula mora se tumačiti zajedno sa nedavnom istorijskom posetom ministra inostranih poslova Turske Davutoglua, koji je 16. oktobra u Sarajevu de facto predstavio koncept budućeg intenzivnog delovanja Turske na prostorima Balkana. Gospodin Davutoglu je otvoreno govorio o obnovi otomanskog nasleda na Balkanu kao cilju spoljne politike Turske u predstojećem periodu. Iako je ova prilicno nediplomatska i agresivna retorika bila novost, pažljive posmatrače odnosa Evropske unije i Turske suština natupa nije mogla da iznenadi. Vec duže vreme je u evropskim krugovima u opticaju varijanta nuđenja Balkana Turskoj kao utešne nagrade za nemogućnost ulaska u Evropsku uniju.


Tek iz ove perspektive postaje razumljiva naizgled čudna izjava gospodina Gula o Srbiji i Turskoj kao susedima — Turska balkansku zelenu transverzalu vidi kao svoj buduci integralni deo, možda i više od obicne zone uticaja. Kada se zna da gospodin Zukorlić uživa ogromnu podršku zapadnih sila i da srpskim zvaničicima stižu poruke da se ne mešaju u dešavanja unutar islamske zajednice, čini se da je prilikom odlaska na konferenciju o ekonomskom razvoju Sandžaka više Gul nastupao kao domacin, a Boris Tadić kao gost.


Ako postaje gotovo izvesno da će u narednom periodu Vojvodina postepeno biti odvajana od Srbije i vraćana u okvire „centralnoevropskog okruženja”, postavlja se pitanje kakva je budućnost namenjena pretkumanovskoj Srbiji koja preostane. Po jednoj verziji ovaj dolazak Rusa i najava izgradnje baze u Nišu nagoveštavali bi neko bliže vezivanje takve Srbije za Rusiju. Postoji medutim i verzija po kojoj bi i taj ostatak Srbije mogao da se nađe u sferi turskog uticaja. Otud i naslov ovog teksta. Uz postojeće demografske trendove postaje jako zanimljivo insistiranje gospodina Gula na otvaranju islamskog kulturnog centra u blizini Beograda.


U svakom slučaju Turska se nakon sto godina na velika vrata vraća na Balkan, čija nagoveštena arhitektura sve više počinje da liči na onu iz devetnaestog veka.

Miša Ðurkovic

* Autor je naučni saradnik u Institutu za evropske studije, Beograd.