Centar za Bezbednosne Studije

Niz drastičnih primera ispoljavanja huliganizma na sportskim događajima u Srbiji generisao je dovoljno društvene energije da se, osim intenzivnih debata u javnosti, pokrenu i mehanizmi kreiranja nove politike sa ciljem efikasnog i efektivnog uspostavljanja drugačijeg konteksta koji prati sport. Predlog Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama koji je sačinilo Ministarstvo pravde prosleđen je Vladi, i očekuje se da će biti na dnevnom redu Skupštine u prvoj polovini decembra, a već od 1. januara 2010. godine i da se počne sa primenom novih propisa. U ovom Predlogu zakona predviđen je niz rešenja koja postoje i u zakonodavnim sistemima zemalja u kojima je u prošlom veku huliganizam do te mere devijantno „intervenisao” na sportskim događajima i u vezi sa njima, da je vitoperio suštinu sportskog nadmetanja i podrške sportu usled čega su društvo i institucije reagovale na sličan način kao što se dešava sada kod nas — kreiranjem instrumenata i mehanizama javne politike kako bi se mogućnosti za ispoljavanje huliganizma smanjile ili uklonile. Sada će se i kod nas „utrčavanje” na teren tretirati kao krivično delo, sankcionisano zatvorskom kaznom i zabranom prisustvovanja određenim sportskim događajima, a automatska kazna zatvora, kao i novčana kazna, predviđene su za sve učinioce prekršaja koji se pre početka održavanja određenih sportskih priredbi ne jave policijskoj upravi. S obzirom na protok vremena, iskustveno je potvrđena efikasnost ovakvih propisa. Međutim, ta ista iskustva ukazuju i na to da novi propisi i strožija kaznena politika nisu dovoljni.


Kriminalistički su potvrđene sličnosti između tzv. rizičnih navijačkih grupa i organizovanih grupa koje trguju narkoticima. Zbog toga je, sa stanovišta kriminologije i pre svega imajući u vidu prevenciju, više nego uputno aktivnosti usmerene na suzbijanje organizovanog kriminala proširiti i na navijačke grupe. Suština ovakvog pristupa je u identifikovanju i hapšenju ključnih ličnosti. U tom smislu je koordinacija relevantnih informacija i specijalizovano nadgledanje tih aktivnosti osnov za, u nacionalnim okvirima, uspešno suprotstavljanje huliganizmu, uključujući i sprečavanje sukobljavanja suprotstavljenih navijačkih grupa, što u Srbiji ima poseban značaj s obzirom na istorijat raspada bivše Jugoslavije.


Paralelno sa kriminalističko-obaveštajnim i policijskim radom, kao i adekvatnim postupanjem sudstva u skladu sa namerama zakonodavca koji donosi nove propise, potrebno je i uključivanje drugih društvenih mehanizama. Suština je da se direktno suprotstave dve dijametralno različite motivacije za praćenje sportskih događaja.


U tom smislu se čini da je adekvatna medijska pažnja osnovni kohezioni faktor ukupnih napora zajednice da se suzbije huliganizam koji moraju uključiti i kulturne i obrazovne sadržaje, koji promovišu vrednosti od sportskog nadmetanja do usvajanja životnih stavova prema kojima, suprotno od danas, na žalost, visokovrednovanim „kombinacijama”, mora postojati razuman odnos između „inputa” i „outputa” u najopštijem smislu te reči.

Aleksandra Bulatović

* Autorka je izvršni direktor u Centru za bezbednosne studije