Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

KOME TREBA INTEGRITET?



Slobodan Jovanović se poslednjih decenija u domaćoj literaturi često navodi kao naš najznačajniji teoretičar države i prava u XX veku. Razmatrajući kulturni obrazac,
Jovanović između ostalog piše: „Kao primer jednog visokog kulturnog obrasca uzima se onaj obrazac koji su stari humanisti izradili na osnovu antičke filozofije. Oni nisu brinuli o usavršavanju društvenih ustanova, nego o oblagorođavanju pojedinaca. Smatra se da je pojedinac proizvod društvene sredine, i da ta sredina, ako je razumno i pravično uređena, obezbeđuje i duhovni razvitak pojedinca.” Imajući u vidu savremeni društveni i politički diskurs, njegova opaska o tome da je „popravka društvenih ustanova postala važnija od odgajivanja pojedinaca” ništa nije izgubila na aktuelnosti u Srbiji u okolnostima podizanja tenzija oko evropskih integracija. Duhovna ravnoteža je prvi uslov zdravlja i pravilo svake higijene. S te tačke gledišta, higijena je više moralno pitanje no medicinsko, jer je primena kod nje ono što je najvažnije, a ova je u prvom redu pitanje volje i karaktera.

Ma koliko da se u demokratiji ističe značaj ustanova, ne bi trebalo gubiti iz vida da od prosvećenosti pojedinaca zavisi da li će ustanove biti pravilno shvaćene i primenjene, ili će se postepeno izvitoperiti.

Najnovija afera sa kvalitetom hrane u Srbiji podsetila me je na ono što je pre jednog veka pisao Uroš Petrović, a što je zahvaljujući zalaganju Slobodana Jovanovića posthumno objavljeno: „Ako naiđemo na teškoće, prepreke, opasnosti, ne klonimo duhom; naprotiv, radujmo im se i pozdravimo ih kao svoje najbolje prijatelje, smetnje neka nam služe samo da udvostručimo svoje napore, a opasnosti, kao podstrek da uzdignemo svoj duh. (...)“ (Uroš Petrović, Odabrani spisi, priredio Aleksandar Marušić, Biblioteka „Braća Nastasijević“, Gornji Milanovac, 2012.). U ovoj aferi za sada je jedino izvesno poznat učesnik veterinarski inspektor koji je službeno prijavljivao organizovane nezakonitosti i nepravilnosti na štetu srpskih stočara, bezbednosti ishrane građana, budžeta Republike Srbije i samostalnosti inspekcijske službe. Nadležni negiraju optužbe, a Zaštitnika građana izgleda da i dalje „šiša” samo njegov frizer koliko god to bila loša poruka za službenike koji poštuju i sprovode zakon. Stavljanje službenika pod pritisak tako da ne može da obavlja svoj posao nije u skladu sa savremenim razumevanjem funkcionisanja demokratske države jer je zapravo njen posao da to omogući.

I dok je život u Srbiji i dalje u „procesu reformi“ i „tranziciji“, a malobrojni poput veterinarskog inspektora s juga, razumeju da se društvena reforma može izvesti samo ako joj prethodi lična reforma koja odgovara stvarnoj društvenoj potrebi, politička elita ostaje nesvesna da zakonodavne reforme mogu biti samo orijentacija ili podsticaj za lični preporod. A dok, spram glavnih tokova javne politike razvijenih demokratskih zemalja, arhaični aktuelni stožer prevencije kriminaliteta u Srbiji — „strah od žandarma“, ne bude konačno prepoznat kao nekompatibilan s idejom o integracijama i razvoju, etičko obrazovanje ostaće u domenu incidenta umesto da je deo kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, kako u javnom tako i u privatnom sektoru.

Integritet je najpotrebnija osobina za prosperitet u svakom aspektu našega života. Posao, ljubav, zdravlje, vaspitanje dece — sve to zavisi od moralne čvrstine našeg karaktera i poštenja.

Čovek mora iznutra da sazri za promenu. Inače će to biti samo jedna forma, a „reforma“ će se obići kad god se to bude moglo. To je slučaj sa svima zakonima koji su iznad nivoa društvene sredine. Integritet, delom definisan i kao delovanje u skladu sa moralnim i etičkim principima, od presudne je važnosti za uspeh u bilo kom poduhvatu. Izgradnjom karaktera moguće je postići mnogo više jer je iskrenoj i doslednoj ličnosti  mnogo lakše da bude uspešna i zadovoljna  sobom i svetom oko sebe. Priča o ciljevima je mnogo više priča o onome ko treba da postanemo, a ne šta treba da postignemo, jer ako ste ono što treba da budete, onda ćete vrlo lako i postići ono što želite. Niče je o tome imao „granitnu” rečenicu: „Postani ono što jesi”.

Čovek sa integritetom uvek bira doslednost umesto lične koristi, ljude umesto stvari, služenje umesto sticanja moći, načela umesto praktičnosti, krajnji cilj umesto trenutnog. Svaki put kada kompromituje svoj integritet, čovek nanosi sebi neverovatno mnogo štete. Bez obzira na to kakve su okolnosti u kojima se čovek nađe, one su odgovorne  za  karakter koliko je i ogledalo odgovorno za izgled. Ono što u njemu vidimo odraz je onoga što jeste. Izbor je u svakom trenutku lični i u svakom trenutku, upravo tad, pojedinac može doneti odluku bez obzira na to kakva je njegova ili njena prošlost.

Etički principi nisu fleksibilni, i najmanja bezazlena laž je ipak laž, krađa je krađa, bez obzira na to da li se radi o jednom ili milion evra. Životna je činjenica da ako nekoj osobi ne možete uvek da verujete, zapravo ne možete nikada da joj verujete. A ako je kulturni obrazac oblikovan odustvom razumevanja ovako jednostavnih postulata u slučaju poput do sada najpopularnije osuđenice na narukvicu umesto zatvora, šta očekivati od onih čija je dužnost briga o javnom interesu.

Aleksandra Bulatović