Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

O INTEGRITETU

U moralističkim spisima objavljenim 1914. godine, jedan od najboljih francuskih đaka iz Srbije s kraja XIX veka i potonji profesor Beogradskog univerziteta, Uroš Petrović kaže: „Jedna društvena reforma može se izvesti samo ako joj prethodi lična reforma, to znači, ako odgovara jednoj stvarnoj društvenoj potrebi. Zakonodavne reforme mogu biti samo orijentacija, podsticaj za lični prepororod. Ali nije dovoljan strah od žandarma da izvede jednu reformu. Čovek mora unutra da sazre za nju. Inače će to biti samo jedna forma, koja će se obići kad god se to bude moglo. To je slučaj sa svima zakonima koji su iznad nivoa društvene sredine.“ (Uroš Petrović, Odabrani spisi, priredio Aleksandar Marušić, Biblioteka „Braća Nastasijević“, Gornji Milanovac, 2012.)

U svim prelomnim vremenima tokom istorije, bilo da su ona bila krizna ili reformatorska, ključnu pokretačku ulogu uvek je imala privatna inicijativa u svakom smislu tog izraza. I u Srbiji danas, oprhvanoj i sopstvenom i svetskom krizom, za razliku od javnog sektora, privatni sektor pokazuje određene pokretačke inicijative s ciljem da očuva funkcionisanje koje je prirodno i podrazumeva zdrave osnove i zdrave odnose. Jedna od takvih inicijativa je strukturna transformacija privrednih subjekata. To podrazumeva i obavezno integrisanje u sistem rukovođenja stručnjaka za nadzor integriteta u radu. U opisu posla ovog stručnjaka je i stalno unapređivanje integriteta kako rukovodećih tako i izvršnih struktura preduzeća. Antikorupcijska agencija, kao specijalizovana javna služba, nije do današnjeg dana uspela da potrebu vršenja ovih aktivnosti uvede u percepciju srpske javne službe, a kamoli u njenu praksu. U privatnom sektoru se uočava direktna proporcionalnost između ostvarenih rezultata privrednih subjekata i obima uključenosti integriteta u načinu upravljanja, pre svega, ljudskim resursima. Aktuelni politički trenutak u Srbiji donosi novu priliku da se konačno raskine začarani krug višedecenijskog nasleđa politizovane javne uprave koja je jedna od najvećih prepreka uvođenju i doslednoj primeni etičkih standarda u radu javnih službenika.

U odlomku „O vaspitanju samog sebe“ Uroša Petrovića, političke elita Srbije može da pronađe nimalo arhaičan, savremenom dobu primeren podsetnik kako bi trebalo da obavljaju poverene im poslove od javnog značaja: „Čovek vredi samo utoliko kolike je zaista čovek. To znači da on jedino vredi svojim duhovnim bićem: ono lini njega čovekom. Veličinu njegovu treba meriti prema tom koliku je pobedu izvojevao u njemu duhovni princip, u kojoj je meri on doveo u red i koliko drži u svojoj vlasti niže sile materije.

Osetiti svu veličinu duhovnog poretka, verovati u svoju božansku prirodu, i raditi na sve većoj spiritualizaciji, humanizaciji, organizaciji našeg bia na račun nižih interesa, na račun slepih sila materije — eto pravog čovekovog dela. Raditi na pobedi duha, znači raditi na najvećem delu na —  znači raditi na pobedi stvaračlakog i organizatorskog principa nad principom destruktivnim i anarhičnim. Duh je stvaranje, organizacija, red. Materija je raspadanje, anarhija, haos.

Šta je nauka do duhom otkriven poredak u stvarima? Šta je priroda do duhom organizovana materija? Ali radeći na tom velikom delu, mi u isto vreme radimo i na našem malom delu, na našoj ličnoj sreći, jer samo ako smo po duhovnom principu udesili svoj život, imaćemo u njemu reda, rada, spokojstva  sreće.

Ako nam je pobeda duha glavno, ako se za nju samo brinemo u svakoj prilici, onda će ceo naš život biti samo jedan trijumfalni pohod, koji će nas kroz radosti svakodnevnih potreba, od robova napraviti kraljevima. Ako pak na krmi ne sedi duh, našu će barku nositi talasi kuda oni hoće i kako oni hoće; mi ćemo uvek biti tuđi robovi. Tako isto, duhovna ravnoteža je i pravilo svake higijene, prvi uslov zdravlja, ukoliko ono uopšte od nas zavisi. S te tačke gledišta, higijena je više moralno pitanje no medicinsko, jer je primena kod nje ono što je najvažnije, a ova je u prvom redu pitanje volje i karaktera.

Pa, najzad, čak i kad se materiji predamo, mi možemo uživati samo utoliko ukoliko nam je duh budan, jer svako uživanje samo je duhovno uživanje — bez svesti o uživanju nema uživanja. Zbog toga su i najgrublji materijalisti prinuđeni da na neki način dovedu u red svoje odnose s duhom, da mu se ipak potćine u neku ruku, ako hoće da uživaju zaista.

Kad tako stoje stvari, potražimo načine, puteve da probudimo duh, da ga oslobodimo teških okova u kojima ga drže strasti, navike, slabosti, predrasude. I budimo sigurni da će nam on sa sobom doneti sve radosti života iako izgleda da put vodi kroz lišavanja. Jer, iako delo nije lako, iako nije stvar trenutka, već traži napora, strpljenja, istrajnosti, ipak sve su žrtve kraljevski plaćene, sva samosavlađivanja postaju uživanja kad čovek zna zašto ih čini, kad on u njima vidi pobede kojima stvara u sebi čoveka od roba.

(...) Ako naiđemo na teškoće, prepreke, opasnosti, ne klonimo duhom; naprotiv, radujmo im se i pozdravimo ih kao svoje najbolje prijatelje, smetnje neka nam služe samo da uvostručimo svoje napore, a opasnosti, kao podstrek da uzdignemo svoj duh. (...) Onaj koji se bori, već je pobedio.“

Aleksandra Bulatović