Centar za Bezbednosne Studije

Nepune dve godine od proglašenja nezavisnosti Kosovo potresa najozbiljnija politička afera, čiji epilog može da bude i pad prve vlade pod vođstvom jednog od nekadašnjih lidera Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija. U osnovi afere su politička ubistva od 1999. godine. Likvidirani su uticajni kosovski Albanci, a među njima i političari iz bliskog okruženja pokojnog prvog posleratnog predsednika Kosova Ibrahima Rugove. Prema saznanjima onih koji su uspeli da izmaknu egzekutorima, na listi za odstrel je bio i sam Rugova. Iza likvidacija stoji ilegalna Obaveštajna služba Kosova (SHIK) pod kontrolom Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.


SHIK je formiran odmah nakon rata na Kosovu. Formirali su ga ljudi iz najužeg komandnog reda OVK, koji su sebe videli u ulozi političara i predvodnika novog poretka na Kosovu. Uz harizmu i politički uticaj Ibrahima Rugove koji je započeo i do kraja politički vodio borbu za osamostaljenje Kosova, bilo je teško probiti se na politički vrh. Ubistva, pokušaji ubistva i zastrašivanja bili su jedan od načina da se politički blok Ibrahima Rugove oslabi, a njegove pristalice uplaše i okrenu drugoj političkoj strani — strani ratnih pobednika Hašima Tačija.
SHIK je, kako se sada ispostavlja, prevasohodno bio formiran za to. Misterija o kojoj se pričalo od 1999. godine je počela da se rasvetljava. Na Kosovu su iz godine u godinu posle rata padale političke glave, ali niko nije mogao da potvrdi ko je počinilac. Pojava Nazima Blace iz Velikog Ribara, sela dvadesetak kilometara udaljenog od Prištine, i njegov iskaz da je jedan od egzekutora SHIK-a, označila je početak odmotavanja klupka i početak političke bure na Kosovu.


Blaca je pripadnik bivše OVK i bivši član SHIK. Sa grupom od nekoliko ljudi činio je grupu egzekutora, koji su delovali po nalogu vrha Tačijeve stranke. Blaca, po njegovoj tvrdnji, i još nekolicina oko njega, naloge su dobijali „direktno i jedino” od Azema Sulje, člana Predsedništva DPK, inače ujaka aktuelnog premijera Hašima Tačija.


Kosovski premijer je unazad godinu dana, po ocenama analitičara u Prištini, poprimio manire apsolutističkog vladara, čija stranka u rukama drži policiju, bezbednosne snage u formiranju, ključne pozicije u pravosuđu, finansijama i svim osetljivijim službama. U rukama premijera Hašima Tačija su i uticajni elektronski mediji u Prištini, a pre svih javni servis radija i televizije.


Nakon prvog kruga lokalnih izbora na kojima je Demokratski savez Kosova ojačao biračko telo, a stranka Ramuša Haradinaja duplirala broj glasača, krenula je da raste zabrinutost Hašima Tačija za poziciju njegove stranke i poziciju premijera. Uoči drugog kruga izbora za predsednike opština — 13. decembra, Demokratski savez Kosova, koaliciona stranka Tačijevoj partiji u Vladi Kosova, ušao je u lokalne saveze sa Haradinajevom Alijansom. U stranci Hašima Tačija je taj potez prihvaćen prilično nervozno, pa je nedelju dana nakon prvog kruga lokalnih izbora najavljeno da će vlada biti rekonstruisana članovima Alijanse za novo Kosovo Bedžeta Pacolija i Demokratskog saveza Dardanije Nedžata Dacija.
Međunarodne kancelarije na Kosovu su uložile svoj autoritet i raspad vlade se nije dogodio. Prašina, podignuta preko noći, brzo se slegla, ali se izmicanje tepiha ipak nastavilo. Ovoga puta reklo bi se iz suprotnog tabora, bloka političara iz nekadašnjeg okruženja Ibrahima Rugove, a koji su bili na spisku za likvidaciju.


Ispovest o ubistvu, pokušaju ubistva i zastrašivanju 17 osoba, uglavnom iz političkog života i prebacivanje odgovornosti na zvaničnike iz vrha Tačijeve stranke, izazvale su veliku nervozu u vladi Kosova. Šira javnost na Kosovu je minulih dana „terorisana” raznim informacijama i optužbama, osnovanim i neosnovanim, što za posledicu ima da Kosovo danas bude u vanrednoj situaciji.

Premijer Hašim Tači u javnim nastupima od momenta objavljivanja svedočenja pokazuje priličnu nervozu, jer ne može da se otrgne opštem utisku, da kao osnovač i sve vreme čelnik stranke koja je kontrolisala ilegalnu organizaciju za praćenje, zastrašivanje i likvidaciju političkih protivnika, nije znao i nije bio umešan u sve to.


Ocena je posmatrača političkih prilika na Kosovu da se premijer prilično oslobodio odgovornosti i da poslednjih meseci pokazuje nonšalantnost u rukovođenju najvišim izvršnim telom. U tome se prilično zaigrao smatrajući da može bez prevelikog bremena odgovornosti da vuče poteze koji nisu svojstveni sazrelim političkim društvima.


Tačijeva nervoza izazvana iskazima Nazima Blace ispoljena je u njegovom upozorenju javnosti da takve pojave predstavljaju pretnju „nacionalnoj bezbednosti” Kosova. U Prištini mu se, međutim, zamera što tako opasnim nikada nije smatrao srpske paralelne strukture, koje, kako se tumači, danonoćno rade protiv nacionalne bezbednosti i nezavisnosti Kosova. Tači je, dodaje se, u retkim kritikama, tek sada, kada su na svetlo dana počeli da izlaze zločini njegove lične tajne službe još od 1999. godine, i tek sada, kada su osobe koje ga okružuju počele da se osećaju nesigurno zbog onoga što su radili posle rata, postao zabrinut. Jer, ispostavlja se, ugrožavanje Kosova za njega nije toliko zabrinjavajuće koliko mogućnost ugrožavanja njegove lične vlasti.


O pozadini afere o političkim ubistvima na Kosovu se malo javno govori. Mediji bez kontrole vlasti, međutim, iz dana u dan iznose nove detalje političkih egzekucija, ali nedostaju procene (nema čak ni spekulacija) o motivima podizanja čitave „afere Nazim Blaca”. Kosovo je obavijeno jednom vrste ćutnje, iako je više nego očigledno da se radi o političkoj pozadini i možda nameri da na Kosovu budu uskoro organizovani parlamentarni izbori i da se istovremeno pokrene lanac privođenja i sudskih procesa o organizovanom kriminalu.


Na ovo poslednje, ukazao je i Euleks, nemuštim saopštenjem da će u predmetu koji je Specijalno tužalštvo Kosova započelo nakon optužbi koje je izneo Nazim Blaca, zaštititi poverljivost tekuće istrage kako bi tužiocima i policiji omogućio da rade bez ikakvih ometanja. Ostaje nejasno, da li se Euleks drži samo poverljivosti istrage u procesi protiv Nazima Blace ili je proširio i na osobe koje Blaca pominje. A među njima su „krupne ribe” kosovske političke scene. Beogradski mediji su greškom objavili vest, pa je povukli, da je uhapšen Azem Sulja, nalogodavac ubistava predstavnika Rugovine stranke. Upućeni kažu da je pitanje vremena kada će i ujak kosovskog premijera biti iza rešetaka, ako ne klasičnih, onda na klupi za ispitivanje ko je naredio političke egzekucije.


Glavni igrači kosovske političke scene su se pred međunarodnim predstavnicima obavezali da će učiniti sve da se politika što više ukloni iz procesa istraga i rasvetljavanja svega rečenog oko političkih ubistava. Obećanje je ipak prekršeno. Najpre iz stranke premijera, koja je pozvala lidera Demokratskog saveza Dardanije Nedžata Dacija da se ogradi od dvojice svojih poslanika — Ganija Gecija i Adema Salihaja, koji su i pokrenuli lavinu o političkim ubistvima. Iz vrha Dacijeve stranke su Tačijevu partiju podsetili na dato obećanje da politici nema mesta u rasvetljavanju detalja o političkim ubistvima. Može li se na Kosovu bez toga? Do sada, nijedno veliko političko ubistvo nije rasvetljeno, a u Hagu je većina optuženih kosovskih Albanaca oslobođena optužbi zbog nedostatka dokaza. Oni su otišli ispod zemlje, zajedno sa ključnim svedocima počinjenih zlodela, a međunarodna zajednica, odnosno njene ispostave, naviknute su da na Kosovu reaguju tek kada se javnost „izbombarduje” vestima o zlodelima i kada su primorane da počnu da rade svoj posao.

Andrija Igić

* Autor je dopisnik RTV B92 sa Kosova