Aktuelne aktivnosti
etika.jpg

Specijalistička obuka „Etika za javne službenike”

Centar za bezbednosne studije, uz evropsku podršku, uspešno je realizovao poslednji ciklus specijalističke obuke „Etika za javne službenike”, 30. maja. Obuka je trajala četiri meseca, a stru . . . Opširnije...
Stručna grupa za etiku

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Find us on Facebook

POTREBNO JE UVESTI ETIČKO SAVETOVANJE U JAVNU SLUŽBU SRBIJE

 

Procena uticaja globalne ekonomske krize u geopolitičkom kontekstu upućuje na zaključak da se bliži kraju u zemljama koje su centralno pozicionirane. U perifernim ili, kako ih je nazvao Imanuel Volerstin, poluperifernim zonama, uključujući Balkan, sada je počeo da se oseća pun uticaj krize. Međutim, iznenađujuće je da se debate oko izgleda da se ostatak Balkana pridruži EU, ne vode o ekonomskim temama već gotovo isključivo u vezi sa bezbednosnim pitanjima. Za Srbiju, te debate uključuju i pitanja kao što su priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, koje je sada u fokusu javnosti, i uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Prištinom. Isto tako, razrešenje zategnutih odnosa sa bošnjačkim političarima u južnom delu Srbije, u Raškoj, odnosno Sandžaku, koje se oslikava u lošoj komunikaciji između Beograda i glavnog muftije bošnjačke zajednice u Sandžaku, Muamera Zukorlića, predstavlja još jednu prepreku na putu Srbije ka EU.

Pitanja sistemske korupcije i problema u ambicioznoj reformi pravosuđa u Srbiji, isprepletana su sa u tekstu prethodno opisanim regionalnim i etničkim pitanjima, što potvrđuju brojni dokumenti sačinjeni u Briselu kojima se ocenjuje napredak Srbije u kontekstu evropskih integracija. Pristup Ministarstva pravde ovim pitanjima trasiran je kroz procedure redovnih administrativnih kontrola osmišljenih za suzbijanje korupcije u javnom sektoru, koje pored zakonske promene imaju za cilj i smanjenje diskrecionih ovlašćenja javnih službenika u ključnim oblastima koje su posebno osetljive na korupciju. Najava novih kontrolnih mera je sa aspekta bezbednosti interesantna na više načina.

Nesumnjivo veliki bezbednosni značaj ima činjenice da su srpski političari izgleda zvanično priznali, po prvi put u istoriji zemlje, da glavni problem sa korupcijom leži u javnom sektoru, a ne u privatnom. Zbog toga, umesto velikog oporezivanja privatnih kompanija i pretnji intenzivnim kontrolama, način da se pozabavi korupcijom u represivnom smislu trebalo bi da bude usmeren ka javnim institucijama i ministarstvima. Korupcija je, po definiciji, zloupotreba vlasti, a dominantna forma moći koja je osetljiva na ovu vrstu zloupotrebe je vlast u javnom sektoru, jer svaka privatna vlast proizlazi iz kontrole privatnih interesa. Vlast u privatnom sektoru može samo indirektno da bude korumpirana, jer štete koje proističu iz nekompetentnosti, loše selekcije kadrova ili pogrešne logike poslovanja prvenstveno će se odraziti na privatnom vlasništvu vlasnika preduzeća. Iako se korupcija u privatnom sektoru ne isključuje kao mogućnost, to je problem neuporedivo manjeg značaja nego što je korupcija u javnom sektoru, gde zloupotreba osim što narušava integritet i pouzdanost javnih institucija, ima za posledicu i konkretnu materijalnu štetu po državni budžet i javno vlasništvo. U tom smislu, najavljene kontrole javne uprave su logičan i neophodan iskorak samo ako se sprovode na odgovarajućem nivou profesionalnosti i integriteta, uključujući i potreban odgovarajući izbor novog i kompetentnog osoblja za izvršavanje zadataka.

Čini se da je možda još značajnije za projektovane reforme što srpski političari još uvek ne shvataju, da korupcija nije primarno zločin, niti je administrativni prekršaj, već da je korupcija, pre svega, problem integriteta. Uprkos administrativnim kontrolama i sankcijama, ako se korupcijom u javnom sektoru ne bavi kroz etičku obuku i osmišljen pravilnik za etiku za državne službenike u raznim sferama javnog servisa, ozbiljniji rezultati u rešavanju ovog problema se ne mogu postići.

Ministarstvo pravde mora da pokrene pitanje obaveze da se u okviru svih javnih službi zaposle nezavisni savetnici za etiku iz nezavisnog sektora kako bi pomogli u internim diskusijama na temu razvoja korporativne savesti u okviru javnih institucija. Ovo je posao za profesionalne filozofe i iskusne savetnike za etiku, i oproban model za savetovanje u privatnom i javnom sektoru u Evropi i Severnoj Americi. Uporedo sa savetovanjem, filozofski i/ili etički savetnici će pomoći institucijama da naprave pravilnik za posebne segmente javnog servisa. Takav pravilnik bi se odnosio na dominantnu etiku društva u celini, međutim, to bi odredilo i etičke smernice za tipične situacije koje su karakteristične za javni sektor, a koje su identifikovane kao najpodložnije korupciji.

Sistematska obuka mora da bude zasnovana na posebno izdvojenim budžetskim sredstvima. Rezultati u borbi protiv korupcije u javnom sektoru će biti mnogo veći ako se 3 filozofska savetnika imenuju u tri ministarstva koja su najviše podložna korupciji, nego da se milioni evra kanališu u administrativne kontrole kako bi se plaćali novi kadrovi koji će samo doprineti lavirintu korupcije i neefikasnosti koja je dominantna u javnoj službi u poslednjih dvadeset godina.

Aleksandar Fatić i Aleksandra Bulatović