UBISTVENA KOALICIJA
Krhka koalicija nekadašnjih albanskih gerilaca i ostataka partije Ibrahima Rugove ozbiljno je dovedena u pitanje pošto je bivši agent obaveštajne službe OVK Nazim Blaca optužio najbliže saradnike premijera Kosova Hašima Tačija da su ubistvima i terorom nad političkim rivalima osigurali dominaciju svoje partije.
Bivši agent Obaveštajne službe OVK (ŠIK) Nazim Blaca izneo je niz teških optužbi na račun nekolicine najuticajnijih zvaničnika Demokratske partije Kosova, svega nekoliko dana pošto je američki ambasador u Prištini Kristofer Del, posle prvog kruga lokalnih izbora, na jedvite jade spasio koalicionu vladu u Prištini i pred sam početak procesa pred Međunarodnim sudom pravde.
Dodatnu težinu ovom, prilično kontroverznom slučaju, daje i činjenica da je Priština počela ozbiljnu kampanju kompromitovanja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, koji vodi istragu o sudbini nekoliko stotina Srba i ostalih nealbanaca, koje je OVK kidnapovala posle ulaska međunarodnih misija juna 1999. godine.
Suštinski, nekoliko međusobno ne preterano povezanih slučajeva, isteralo je na površinu podosta „prljavog veša” koji je Oslobodilačka vojska Kosova do sada uspevala da sakrije u opštoj euforiji koja je na Kosovu vladala posle povlačenja srpskih snaga bezbednosti.
Blaca, koji se vratio na Kosovo posle dvogodišnjeg izbivanja, obrušio je na čelnike Tačijeve partije lavinu optužbi u vezi sa serijom politički motivisanih ubistava, koja su, suštinski, počela još 1998. godine, kada je u Prištini ubijen šef Rugovinog informativnog centra Enver Maljoku, a posle njega, čitav niz rivala Tačijevog dela gerilskog pokreta kosovskih Albanaca.
„Učestvovao sam u ukupno 17 slučajeva”, rekao je Nazim Blaca, koji je istražnom sudiji Euleksa, priznao da je ubio jednu osobu i učestvovao u još 16 slučajeva pretnji, maltretiranja i pretnji ljudima, koji, svako na svoj način, nisu odgovarali planovima Azema Sulje.
Sulja važi za jednu od najuticajnijih osoba u kosovskoj politici. Uz Fatmira Ljimaja, Adema Jašarija, Sulejmana Selimija „Sultana”, Samija Ljuštakua i Rama Buju bio je jedan od osnivača OVK, u kojoj su ga, zbog nemerljivog uticaja nazivali „Veliki ujak” i „Tefik”.
ŠIK je formirana početkom sukoba na Kosovu uz pomoć istoimene albanske obaveštajne službe, uglavnom kako bi učvrstila lidersku poziciji Hašima Tačija i neutralisala sve ostale pretenedente na Tačijevo mesto, kojih je, tokom i neposredno posle sukoba, bilo sijaset. Osim desetak albanskih agenata, angažovanih još 1998. godine, na čelu kosovskog ŠIK-a bili su Azem Sulja i Džavit Haliti, koji su osim eliminacija potencijalnih rivala, nabavljali i oružje za potrebe OVK.
Svega dan posle priznanja, Nazima Blacu je uhapsila Kosovska policija, ali su ga posle nekoliko sati preuzeli policajci Euleksa, što, suštinski, svedoči o nivou poverenja između međunarodne uprave i kosovskih vlasti, posebno u svetlu serije korupcionaških afera koje poslednjih meseci izbijaju u javnost.
Istraga, koja je pokrenuta posle navoda Nazima Blace, mogla bi dati odgovor na pitanje da li je ŠIK odgovoran za ubistva niza osoba bliskih Demokratskom savezu Kosova, uključujući Ahmeta Krasnićija, nekadašnjeg pukovnika JNA i ključnog čoveka u formiranju „Oružanih snaga Republike Kosova” — FARK.
Posle Krasnićija, ubijena su i još dva lokalna komandanta OVK koji su se, navodno, suprotstavili Tačijevom autoritetu, pisao je neposredno posle rata Njujork tajms, dodajući da su Agim Ramadani i Salji Čeku bili ubijeni u „insceniranim zasedama srpske policije”.
Posle njih, ubijeno je sijaset zvaničnika DSK uključujući Rugovinog savetnika Džemaila Mustafu, šefa Kosovskog informativnog centra Envera Maljokua, komandanta FARK-a Tahira Zemaja, zvaničnika DSK Šabana Manaja, gradonačelnika Suve Reke Uke Bitićija, novinara Besima Dajakua i pripadnice FARK-a Sabahete Toljaj.
Takav razvoj događaja, svakako, neće prijati ionako zategnutim odnosima Tačijeve partije i Demokratskog saveza Kosova, na čijem se čelu, od smrti Ibrahima Rugove nalazi neubedljivi Fatmir Sejdiu. Koalicija tih stranaka, koju su kosovski analitičari, zbog međusobnog animoziteta nazvali „protivprirodnom” stvorena je pre dve godine, mahom zbog želje Vašingtona da u pregovore o statusu Koaova, Albanci uđu što je više moguće ujedinjeni, pa je prostom matematikom određeno da Prištinu predstavljaju DSK i DPK.
Odmah posle formiranja te koalicije, Sejdiuova partija je doživela ozbiljan udarac jer je frakcija koju predvodi nekadašnji predsednik parlamenta Nedžat Daci, sa nekolicinom istomišljenika, u znak protesta zbog pomirenja sa Tačijem, formirala Demokratski savez Dardanije.
Stoga, ni malo ne čudi da su prve informacije o političkim ubistvima u javnost dospele upravo od zvaničnika te stranke, Ganije Gecija, koji je u optužujućem govoru pred poslanicima, mahao diskom na kojem je bilo snimljeno svedočenje Nazima Blace.
Geci je i sam bio žrtva ŠIK-ovih likvidatora, pošto je oktobra 2001. godine ranjen nedaleko od sela Lauša u Drenici, kada su nepoznati napadači rafalom iz automatskog naoružanja zasuli njegov automobil.Tom prilikom ubijen je novinar dnevnika Bota sot Bekim Kastrati, koji je, prethodno, objavio tekst u kome se navode zločini nad Albankama, koje su navodno počinili Hašim Tači i njegov bliski saradnik Sulejman Selimi, poznat i pod ratnim nadimkom „Sultan”. Selimi je, sada, komandant novoosnovanih Bezbednosnih snaga Kosova.
Ipak, ni Tačijevi ljudi nisu sedeli skrštenih ruku, pa su istragu o političkim ubistvima, poslednjih dana, pokušali da prevedu u političke vode, optužujući Nazima Blacu da se u javnosti pojavio pred početak procesa pred Međunarodnim sudom pravde po nalogu srpskih tajnih službi.
Euleks još uvek nije naznačio kojim će putem poći komplikovana istraga od koje se očekuje objašnjenje serije napada na članove DSK u prethodnih desetak godina, odnosno, odgovor na pitanje da li je ta stranka bila meta organizovane kampanje terora.
Rade Maroević
Urednik Internet portala RTS, bivši dopisnik Tanjuga iz Njujorka i saradnik Jane’s Defence Weekly i The Washington Post