Centar za Bezbednosne Studije

Odnosi izmedu Srbije i Hrvatske, posle serije kontroverznih poteza odlazećeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, na najnižoj su tački u poslednjih nekoliko godina, što bi, ukoliko međusobne optužbe u najkraćem mogućem roku ne ustupe mesto diplomatiji, moglo da poremeti ionako ne preterano harmoničan život preostalih Srba u Hrvatskoj. Iako je broj međunacionalnih incidenata, poslednjih godina sveden na minimum, položaj Srba u Hrvatskoj, pre svih malog broja povratnika, teško se može opisati superlativima obzirom da tu zajednicu, gotovo po pravilu, najžešće pogađaju promene tonova na relaciji Beograd–Zagreb.

Za srozavanje komunikacije na nivo prepucavanja najveću krivicu, kako se čini, snosi Mesić, koji je poslednje dane na Pantovščaku odlučio da iskoristi kako bi održao poslednju seriju predavanja Srbiji, uključujući put u Prištinu i pomilovanje Siniše Rimca, osuđenog za ratne zločine počinjene nad Srbima 1991. godine. Zvaničnici u Beogradu mu nisu ostali dužni, pa su donedavno relativno pristojni odnosi vraćeni nekoliko koraka unazad i stvorena prilično napeta atmosfera, koja, tek zahvaljujuci spletu okolnosti, nije proizvela dodatne tenzije i incidente.

Tenzijama je doprinela i odluka Srbije da na hrvatsku tužbu za genocid pred Medunarodnim sudom pravde odgovori kontratužbom, što se u diplomatskim krugovima, ali i među stručnjacima za međunarodno pravo, ocenjuje kao pokušaj da se čitav taj slučaj stavi „ad akta”, odnosno Zagreb nagovori da odustane od procesa. Srpska kontratužba je izuzetno obimna, kako navode zvaničnici, i u njoj su u pet tomova sadržani detalji vezani za zločine počinjene nad Srbima u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1995. godine, uz obiman „istorijski dodatak” o periodu od 1941. do 1945. godine.

Iako odlazeći predsednik Mesić nije pokazao preterani interes za takav razvoj situacije, njegov naslednik Ivo Josipović najavio je da bi Zagreb mogao odustati od optužbe, ukoliko Beograd prihvati pregovore o nestalim osobama, suđenjima za ratne zlocine i vraćanju kulturnog blaga koje je nestalo tokom rata. „Pregovaraću sa Beogradom o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju opljačkanog kulturnog blaga. Ako prihvate te uslove, nema razloga da se nastavi sa tužbom za genocid”, rekao je Josipović italijanskom dnevniku Korijere dela Sera.

Slični nagoveštaji stizali su i ranije iz krugova bliskih vladi premijerke Jadranke Kosor. Moglo se čuti da je diplomatskim kanalima Beogradu upućena poruka da će Zagreb, čim se ukaže zgodan trenutak, odustati od tužbe protiv Srbije, kojoj stručnjaci za međunarodno pravo daju slabe šanse za uspeh, posebno pošto je slicna akcija Bosne i Hercegovine završila neuspehom.

Zapadne diplomate smatraju da je hrvatska tužba protiv Srbije, proteklih godina, bila najveća prepreka još bržoj normalizaciji odnosa dve države i odnosima preostalih Srba i većinskih Hrvata u toj zemlji. Iako je broj međunacionalnih incidenata u Hrvatskoj dramatično smanjen u proteklih nekoliko godina, izgredi još uvek nisu retkost, pa predstavnici Srba u Hrvatskoj smatraju da te dve tužbe predstavljaju samo dodatni teret bilateralnim odnosima.

Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac, čija je stranka podržala Josipovića u trci za predsednika, rekao je da tužba blokira napredak hrvatsko-srpskih odnosa, a ono što najmanje treba tim odnosima, ali i Srbima u Hrvatskoj je to da se politika genocida oživljava pred Međunarodnim sudom pravde.

Imajući u vidu bosansku tužbu pred Međunarodnim sudom pravde, Pupovac smatra da je „i jednoj i drugoj strani jasno da sud neće dati mišljenje da je bilo genocida”. Sud neće reći da je bilo genocida s jedne ili druge strane, kazao je Pupovac i upitao „zašto onda potrošiti pare, sprečavati da se odnosi unapređuju, kao i onemogućavati ljude da se suoče sa tim šta se stvarno dogodilo”. Pupovac je izrazio bojazan da bi „tužba i protivtužba mogle oživeti lošu prošlost” i da bi one mogle da prevagnu „nad šansom za poboljšanje međusobnih odnosa”.

Rade Maroević

Urednik informativnog sajta RTS, bivši dopisnik Tanjuga iz Njujorka i dugogodišnji spoljnopolitički novinar